Климатске промене и брз развој глобалне индустрије и пољопривреде чине проблем недостатка свеже воде све озбиљније, а понуда свеже воде постаје све натежарна, тако да су неки приморски градови такође озбиљно без воде. Водена криза представља невиђену потражњу за десалинацијом морске воде. Опрема за десалиновање мембране је процес у којем морска вода улази кроз полупремљива спирална мембрана под притиском, вишак соли и минерала у морској води је блокиран на страну под високим притиском и исцрпљују се концентрованом морском водом, а слатка вода излази са стране ниског притиска.

Према Националном бироу за статистику, укупни износ слатководне ресурсе у Кини је 2830,6 милијарди кубика у 2015. години, што је у 2015. години, чини се за око 6% глобалних водних ресурса, рангирајући четврти у свету. Међутим, по глави становника Свјежи водни ресурси су само 2.300 кубних метара, што је само 1/35 светских просека, а недостатак је природних свјежих водних ресурса. Убрзањем индустријализације и урбанизације, загађење слатковода озбиљно је углавном због индустријске отпадне воде и урбане унутрашње канализације. Очекује се да ће се десалитирање морске воде бити главни правац за допуну висококвалитетне воде за пиће. Кинеска индустрија за десалиновање морских вода користи рачуне за 2/3 од укупног броја. Од децембра 2015. године, пројекти за десалинирање морских вода 139 изграђени су нације, укупне скале од 1,0265 милиона тона дневно. Индустријска вода чини 63,60%, а стамбени водени рачуни за 35,67%. Глобални пројекат за десалинирање углавном служи стамбену воду (60%), а индустријска вода само чини само 28%.

Важан циљ развоја технологије за десалинацију морске воде је смањење трошкова пословања. У саставу оперативних трошкова, електрична потрошња енергије представља највећу пропорцију. Смањење потрошње енергије је најефикасније средство за смањење трошкова за десалинирање морских вода.