Климатске промене и брзи развој глобалне индустрије и пољопривреде учинили су проблем недостатка свеже воде све озбиљнијим, а снабдевање слатком водом постаје све напетије, тако да и неки приморски градови имају озбиљан недостатак воде. Водна криза представља невиђену потражњу за десалинизацијом морске воде. Опрема за мембранску десалинизацију је процес у којем морска вода улази кроз полупропусну спиралну мембрану под притиском, вишак соли и минерала у морској води се блокира на страни високог притиска и одводи се са концентрованом морском водом, а слатка вода излази. са стране ниског притиска.

Према подацима Националног бироа за статистику, укупна количина слатководних ресурса у Кини износила је 2830,6 милијарди кубних метара у 2015. години, што чини око 6% глобалних водних ресурса, што је четврто у свету. Међутим, ресурси слатке воде по глави становника су само 2.300 кубних метара, што је само 1/35 светског просека, а постоји и недостатак природних ресурса слатке воде. Са убрзањем индустријализације и урбанизације, загађење слатке воде је озбиљно углавном због индустријских отпадних вода и урбане кућне канализације. Очекује се да ће десалинизација морске воде бити главни правац за допуну висококвалитетној води за пиће. Кинеска индустрија десалинизације морске воде користи 2/3 укупне употребе. Од децембра 2015. године, широм земље изграђено је 139 пројеката десалинације морске воде, у укупном обиму од 1,0265 милиона тона дневно. Индустријска вода чини 63,60%, а стамбена вода 35,67%. Глобални пројекат десалинације углавном служи стамбеној води (60%), а индустријска вода чини само 28%.

Важан циљ развоја технологије десалинизације морске воде је смањење оперативних трошкова. У структури трошкова пословања највећи удео има потрошња електричне енергије. Смањење потрошње енергије је најефикасније средство за смањење трошкова десалинације морске воде.