Климатске промене и брзи развој глобалне индустрије и пољопривреде учинили су проблем недостатка слатке воде све озбиљнијим, а снабдевање слатком водом постаје све напетије, тако да и неки приобални градови имају озбиљан недостатак воде. Криза са водом представља невиђену потражњу за десалинизацијом морске воде. Опрема за мембранску десалинизацију је процес у којем морска вода улази кроз полупропусну спиралну мембрану под притиском, вишак соли и минерала у морској води се блокира на страни високог притиска и одводи се концентрованом морском водом, а слатка вода излази са стране ниског притиска.

Према подацима Националног завода за статистику, укупна количина слатководне воде у Кини у 2015. години износила је 2.830,6 милијарди кубних метара, што чини око 6% глобалних водних ресурса, што је четврто место у свету. Међутим, ресурси слатке воде по глави становника износе само 2.300 кубних метара, што је само 1/35 светског просека, а постоји и мањак природних ресурса слатке воде. Са убрзањем индустријализације и урбанизације, загађење слатке воде је озбиљно, углавном због индустријских отпадних вода и градских кућних канализација. Очекује се да ће десалинизација морске воде бити главни правац за допуњавање висококвалитетне воде за пиће. Кинеска индустрија за десалинизацију морске воде користи 2/3 укупне потрошње. Од децембра 2015. године, широм земље је изграђено 139 пројеката за десалинизацију морске воде, укупног обима 1,0265 милиона тона дневно. Индустријска вода чини 63,60%, а стамбена вода 35,67%. Глобални пројекат десалинизације углавном служи за воду за домаћинства (60%), а индустријска вода чини само 28%.

Важан циљ развоја технологије десалинизације морске воде је смањење оперативних трошкова. У саставу оперативних трошкова, потрошња електричне енергије чини највећи удео. Смањење потрошње енергије је најефикасније средство за смањење трошкова десалинизације морске воде.